Oprosti mi Katrin (1978)

1. Oprosti mi Katrin
2. Život je more

Oprosti mi Katrin

Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka, drugi peron lijevo...
Ponavljam: Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, pa napokon Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka...

Ecris, ma cherie. Ne oublies pas. Adieu...

Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta,
sam čekao autobus i svirao gitaru.
Tad sela je kraj mene, i pitala dal' smeta,
i znam li dobar hotel u Rovinju il' Vrsaru.

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin, sve je sada samo dim.
Našoj ljubavi ni traga.

I reče da je stigla tog jutra iz Dijona.
Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom.
Uz sendviče i kafu, onako iz fazona,
Predložih joj da dalje krene sa mnom auto-stopom.

Oprosti mi, Katrin...

I sutra, sve je bilo k'o da se dugo znamo.
Na plaži joj, na poklon, izronih morskog puža.
I nije rekla ništa, nasmešila se samo.
I pružila mi ruke kao sebe da mi pruža.

Oprosti mi, Katrin...

I, mahala mi dugo sa prozora vagona.
I pisala mi, posle, da pamti sunce juga.
I zvala me, u jesen, da dođem do Dijona,
al' tamo ne bi bila ista, nego neka druga.

Oprosti mi, Katrin...

[na vrh]

Život je more

Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke što me vuku dnu...

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.

Život je more...

[na vrh]