Eto..za one koji su čekali..a nisu dočekali


BITANGA I PRINCEZA

Luda noć...
Ja sam momak na lošem glasu u ovom gradu,
A ko si ti?

A ona kaže...

Luda noć...
Ja sam bila mamina princeza sve do sad,
I ne znam šta mi bi.

Tebe traže, ponoć je već,
Tebe traže, šta će tata reć?
Ne ne ne
Bitanga i princeza - par?
Ooo, ne ide to

Sviće dan...
Ja sam momak na lošem glasu u ovom gradu,
Moraš poć...

Ma neka je dan...
Još bih malo bila s tobom, baš si dobar,
Još jednu noć.

Al' tebe traže jutro je već
Tebe traže, šta će tata reć?
Ne ne ne

Bitanga i princeza - par?
Ooo, ne ide to

Rek'o sam joj da sam sit
I princeza i svih drugih prevarenih žena,
A i nje.

Rek'o sam joj da ću otić',
Otić' iz ovog smiješnog grada
I da me pusti da spavam.

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš...
Zašumi saten... Tama se uznemiri...
I kao talas naiđeš...

U školjki tvoga pupka leto zimuje...
Tu čuvaš mrve sunca za nas...
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje...
Dok kao talas nadireš...

I ništa više nije važno...
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas...
I niko više nije bitan...
Svi su pesak prezren i sitan pesak ispod nas...

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst...
Niz tvoje sapi zvezda pala...
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst...
Kao talas izmičeš...

Ostavljaš slane kapi bistre...
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš...
Ostavljaš varljiv zalog pene...
U srcu ove napukle stene koju razbijaš...

Maljciki - Idoli

Plamene zore bude me iz sna
Fabrička jutra, dim iz dimnjaka
Pesma se ori, mladi radnici
Čelična jutra, hitam fabrici.

Drugovi moji, radni, veseli
Bicikle voze, ponositi svi
Drugovi moji, radni, veseli
Pobede nove nosićemo mi.

Sunce već greje, vetar ćarlija
Jutarnja rosa, zemlja mirisna
Sunce već greje, a a a a a
Bogata žetva, radujem se ja.

Popodne kružok na koji idem ja
Tamo će biti i moja devojka
Devojka plava, koju volim ja
Sa njom ću se vozit sajkama.

Visoke peći potpaljujem ja
Ruda se topi, nasmejan sam ja
Pesma se ori, peva fabrika
Pesma se ori, a a a a a.

Vlada Divljana - Rusija

Bakiceva ulica
Vec je zaspala
Senke se pritajile
Svetlost zgusnula

Nasa tiha soba se
Tek probudila
Nasa tiha soba je
Zatreperila
Ja sam jos studirao
Ona je radila
Nocu sam joj citao
Apadejeva

Nekad bi se cudila
Mojim pesmama
Nije mi dopustala
Da se zamaram

Nama nova godina
Nista nije donela
Kao da se zbunila
Il se rugala

Nama nova godina
Nista nije donela
Po nebu smo trazili
Svetlost Vostoka

Imala je snaznije
Ruke nego ja
Imala je snaznije
Ruke nego ja

Nije mi dozvolila
Da je savladam
Nije mi dopustila
Da je savladam

U pet i petnest je zvonio sat,
jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz
s nekog perona na kraju sveta
- mene je čekao taj voz...

Kraj mojih nogu je spavao pas,
rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem
na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, možda, taj dom.

Nije me čula, mirno je snila
svoje lepeze i cveće i čipke.
Snila je dane, mirne i nežne,
k'o crno - bele klavirske tipke.

A u životu, sama na svetu,
u menuetu tražila spas.

Siđoh pred kuću, na prašnjavi put,
k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju,
mada mi govore da sam Don Kihot,
al' to je sasvim druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma,
svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena,
i svog Šopena i Baha i Lista.

Možda će sama, u grubom svetu,
u menuetu naći svoj mir.

Od tad je prošao vek ili dva,
javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne želim da zna,
koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma,
svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena,
i svog Šopena i Baha i Lista.

A u životu, sama na svetu,
u menuetu tražila spas.

Još uvek lutam, gde je kraj puta?
Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krcme,
noći su, ponekad, puste i duge.

Nestajem tada u nekom svom svetu,
i menuetu, i menuetu.

E ova mi je hebeno dobra!

Elemental - Iz dana u dan

Kolko nisko idemo može li uopće niže, možda nam se digo zanos al' standard nam se ne diže, dani ponosa i slave i minusa na tekućim, mi ne živimo mi preživljavamo, šta ostavljamo našem budučem naraštaju, dugove, raćune, rate kredita nas guše, a nemamo ni kune, kombiniramo kako odgodit plačanje bar za desetak dana, jebo život kad na karticu se kupuje hrana, di smo sad? stara štednja se otopila, o'šla na ono bitno, pojela sve i popila, bez svega smo ostali prenaglo nas je pogodilo, ko uopče zna što se to prek' noći dogodilo
KOGA DA PITAM BRATE, KO' ĆE MI DAT ODOVORE RECI BILO ŠTA OSIM DA JE MOGLO BITI GORE
Sve te tisuče, hiljadarke, konjanici i rudari stavljani davno na stranu za neki san da se ostvari, nestali u brojkama, brojke ko snijeg okopnile, dok mi smo preživljavali životne stvari poskupile i di smo sad? napokon mirni, napokon slobodni, napokon u svojoj državi al' sad smo siromašni, dali smo svoje snove za ovu zemlju i nije nam žao, al usput se našo domoljub veći od nas pa pokrao, za višak radili, al nisu nas cijenili, mjesecima čekali da plate trud što smo uložili, i di smo sad? opet sve iz početka, za kolko nisko idemo od ponedjeljka do petka, kolko danas vrijedi naš rad imali smo sad nemamo, di smo sad?

Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je, izbrisan
Koga da pitam brate, ko će mi dat odgovore reci bilo šta osim
Da je moglo biti gore

SHOT:
I di smo sad? još čekamo bolje sutra, možda naivno se nadamo istim stvarima dok iznutra cijeli sistem zakazuje, nema pravde da nas štiti, nema poštene vlasti sve sami konvertiti, obečanja su jeftina, a život je tako skup, pa su uzor kriminalci, šta ćeš nije narod glup, 'oće standard. 'oće lovu, 'oće živit, 'oće sve a to čekaju i čekaju i čekaju i popizde, jer nema smisla režije su visoke, minus je preduboko sve to traje predugo, narod puko, jedni kukaju što jučer bilo bolje je nek danas, drugi divljaju, galame, dok ih puca nacionalni zanos, him pitam te, pitam te di smo sad? dalje radimo na crno ispod sjene al do kad, ko će vratit dostojanstvo, ko će platit punu cijenu, dat nam tolko kolko vrijedimo da stvari jednom krenu, više ne gubimo strpljenje samo brojimo probleme, sve što imali smo nemamo i teško nam je breme, pa na kraju svatko zapita se kolko nisko spao sam, kako onda ostat ponosan

Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je, izbrisan
Koga da pitam brate, ko će mi dat odgovore reci bilo šta osim
Da je moglo biti gore

REMI:
Reci mi da smo mogli promijeniti svijet, (reci mi molim te) da će djeca što dolaze imat nasljeđe za bolje (i reci mi da nismo sve dobro uništili) reci mi molim te, (i da ću moći mirno spavati od savjesti) ooooooo reci mi, da možemo izgraditi, da nije prekasno i ako zakažem daj mi snage stvorit nešto prekrasno
(i već sutra volio bi otvorit oći pa da budem zahvalan, al ne mogu pa stisnem zube i hodam iz dana u dan)

Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je, izbrisan
Koga da pitam brate, ko će mi dat odgovore reci bilo šta osim
Da je moglo biti gore

e da..super je pjesma...ma općenito su mi njihove stvari ok...