evo, ispricat cu vam nesto lijepo na ovu temu prijevoda.
Mislim da se zapravo svi uglavnom slazemo da je Djolu nemoguce prevesti, a da znaci ono sto nama znaci..I slazem se da ono sto se gubi i prijevodu je ..poezija.
Ja imam decka talijana, vec duuuuuuugo, i nekad me pita da mu prevedem neke Djoline citate koje ostavljam iza sebe po kuci i po kompicu..I ja sva sretna ali kad prevedem on kaze "fino" a ja nekako
...nekako to ne zvuci kako treba, znate vec..
ali ipak!
jednom se desilo, i to bas kad je trebalo..
naime, kad smo tek pocinjali, bilo je to ono..kako da kazem..naporno covjece!on tek izasao iz duge veze pa nije htio nista ozbiljno, pa nitko nije smio znati jer je njegov prijatelj zapravo bio zaljubljen u mene, pa me svaki dan pitao da se nisam slucajno zaljubila,jer to bi bilo..a ja "ma neeeeeeee, sta ti je" a ono unutra
i
istovremeno..i tako je to islo nekoliko mjeseci..
onda je stigao njegov rodjendan..i ja sam mu navecer dan prije dala pokloncic i cestitku u koju sam napisala samo prijevod govorenih stihova Provincijalke...i rekla mu da otvori kad bude sam..
i tako da poslije, ujutro..kad je kucnuo na moja vrata, a ja cijelu noc
..
pa, imao je jedan drugi pogled u ocima.. i rekao "ono sto si napisala je stvarno lijepo.." i onda..tako..
.. i jos uvijek..
eto vam pesma, lude jedne..
