Davno je bilo kad je nestao ti svaki trag
Zelje i htjenja tvoja cudna tad su bila
Sunca sjaj u noci htjela si uvijek ti

Znala si nama novu igru nac i sretna biti
Meni si uvijek mogla prici kao nekom ko te zna i voli
Znao sam sta zelis tad

Cuj me ti, nadji snage mijenjaj svijet
Budi ista kao more sto valovima mijenja svih obala hir
Ti ces nac pravi put jer ja to znam
Kao sto si nekad mogla sa osmijehom mi reci da ostanem sam

Davno je bilo kad je nestao ti svaki trag
Zelje i htjenja tvoja cudna tad su bila
Sunca sjaj u noci htjela si uvijek ti

Znala si nama novu igru nac i sretna biti
Meni si uvijek mogla prici kao nekom ko te zna i voli
Znao sam sta zelis tad

Cuj me ti, nadji snage mijenjaj svijet
Budi ista kao more sto valovima mijenja svih obala hir
Ti ces nac pravi put jer ja to znam
Kao sto si nekad mogla sa osmijehom mi reci da ostanem sam

Davno je bilo kad je nestao ti svaki trag
Zelje i htjenja tvoja cudna tad su bila
Sunca sjaj u noci htjela si uvijek ti

Znala si nama novu igru nac i sretna biti
Meni si uvijek mogla prici kao nekom ko te zna i voli
Znao sam sta zelis tad

Cuj me ti, nadji snage mijenjaj svijet
Budi ista kao more sto valovima mijenja svih obala hir
Ti ces nac pravi put jer ja to znam
Kao sto si nekad mogla sa osmijehom mi reci da ostanem sam
Kao sto si nekad mogla sa osmijehom mi reci da ostanem sam

thx CL. Nice one up.. MM..

Htio bih, da sam cisto jezero jutra,
A ti sunce, koje se u njemu ogleda.
Htio bih, da sam izvor na kraju livade,
A ti cvijet koji se smijesi njemu.
Htio bih , da sam zelen trn u grmu,
A ti ruza, koja ga obasjava rumenilom.
Htio bih, da sam maleno zrnce pijeska,
A ti ptica, koja ga brzo pronalazi.


Ovo je za meni jako dragu osobu koja ce se prepoznati nakon sto procita post.

"Zločin i kazna"
Muzika: Oleg Gazmanov
Tekst: Đorđe Balašević

Samo ti si znala moj kod
Moju narav bolje od svih
Kad mi treba sidro za brod
Kad mi treba rima za stih

Ne znam kad je pošlo na zlo
Sitne laži, sumnje i strah
A kad zvijezda padne na tlo
Više nije zvijezda neg' prah...

Kazna je što pamtim tvoj smijeh...
Kazna je što suviše znam...
Zločin je što prizivaš grijeh...
I još brineš dal' živim sam...

Kazna je taj život za groš...
Kazna je žig dodira tvog...
Zločin je što voliš me još...
Bog nek' prosti... zato je Bog...

I još jedan tamno siv grad...
Nova prazna boca uz skut...
I još jedan hotel k'o Had...
I još jedna žena pred put...

A kraj tebe opet lik nov...
Novi izgovor za zlu kob...
Dal' ti treba šešir il' krov?
Dal' ti treba gazda il' rob?


"Ničiji i svačiji"
Muzika: Zdravko Čolić / Kornelije Kovač
Tekst: Đorđe Balašević

Dan je ostao bez kremena, tinja svitanje
I zov je ptičiji, drugačiji
Sa one strane vremena, staro pitanje
Dal' sam ničiji il' svačiji

San je kao lađa ukleta, tamom nošena
Preko prevoja i planina
K'o mirnu lugu ugledam
Polja košena, krune šeboja i malina

Da, opet sam snio košute
Sedefne vode i jablana red
O da, mjesec u mijeni požude
I poljubac njen, k'o bagremov med

Dlan je kao mapa lutanja, srce skitnice
Traga čitav vijek, za čudima
Kad zapadnem u ćutanja
Talas žitnice nosim kao lijek
U grudima

"Lajte kere"

... Ajmo... 1... 2... 1, 2, 3...
Im'o bi ja što god kasti i na konto ove vlasti... ali neću
Đavo je tu da me tera, ja sam tu da ne pretera...
nemaš jeda, odoleću...

Briga mene za poštene što zastrane,
za ministre, nadobudne i nastrane
Briga me za razne mustre, notaroše, mlade žustre,
što zanoće ko hetero, a osvanu na četvero...

Im'o bi ja što god kasti... ej... eeeejjjj, a čerez čega...
vidi jarca... slaba vajda od bećarca...
ja sam ovde zadnja šuša nema mene ko da posluša...
a ni mene... što bi mene, neko zarezivo...

O im'o bi ja što god kasti ne mož' od tog rep izrasti...
pa ne može al' opet... al' izvinte...
Već sam beg'o preko bašte, ajd' jedared i vi kaž'te...
Il' se skin'te...

Marim ja za bezbožnike prve vrste
što ćorišu levom dok se desnom krste,
baška što za nji' ne vredi nijedna od zapovedi donacije
već otvore rajske dveri za zlotvore...

Im'o bi ja što god kasti... ej... eeeejjjj...
A s tim ću samo steći neke dušmane i jediveke,
beležnike što se mite, činovnike nezasite,
načelnike i finanse... Okan'te se nema šanse...

Lajte kere varošanke, kera sam i sam,
odlično vas znam, ne dam za vas žute banke,
lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje Ljubice, moje bubice i golubice,
man'te me se gradski kerovi kad i niste neki zverovi

Im'o bi ja što god kasti, bilo bi tu da se masti...
Al' C... pre bi' ti ja rek'o što šta
pa da ne znam kol'ko košta sada...
duplo... kol'ko 'oćeš...

Da pominjem te što su nas obrukali
i smesta nas žandarima odrukali,
dele zemlju i drumove na zaove i kumove,
zakunu se pa odaju, prepakuju pa prodaju...

Im'o bi ja što god kasti... ej... eeejjj...
Al' nateraću na vrat bedu sve po redu...
prefarbane stare kante, promašene muzikante,
raznobojne liferante i berzanske špekulante...

Lajte kere varošanke, kera sam i sam,
odlično vas znam, ne dam za vas žute banke,
lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje Ljubice, moje bubice i golubice,
man'te me se gradski kerovi kad i niste neki zverovi
... malo džeza... džezerica...
vadim bricu za džezericu...

Im'o bi ja što god kasti da se čovek zaprepasti...
paz' da ne bi...
Svi to vide svima jasno, samo ja da kažem glasno...
ma dođ'te sebi...

Što bi prič'o o dvoličnim barabama
o njima će pisati po tarabama,
dok su krali, nisko pali, tuđe snove prokartali,
sve spiskali, sve popasli i ispali nedorasli...

Im'o bi ja što god kasti... ej... eeejjj...
pa da mene stigne kazna, da crvenim kad se sazna,
da su mi pajtaši stari ordinarni šibicari,
prevaranti, zlatousti lezilebi jedni pusti...

Lajte kere varošanke, kera sam i sam,
odlično vas znam, ne dam za vas žute banke,
lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje Ljubice, moje bubice i golubice,
man'te me se gradski kerovi kad i niste neki zverovi

Hm, nek si mi kaz'o...
Kaž'te majka...
Ne, ne... Lazici sam nešto kaz'la...
S tobom ne divanim...

Otvoreno pismo "ZABAVNIKU" za rodjendan
(Novi Sad, 7. mart 1989.)

Ljudi su cudni i raznorazni
Svasta se krije ispod bozijeg plasta...
Mnogi prozive kao po kazni:
Nemaju pojma sta je to masta.

Nemaju pojma, niti tri ciste
Da krenu tamo gde smo mi isli.
Uz vas smo, dragi sareni liste,
Pedeset puta zemlju obisli.

Pravih pedeset, cenjeni liste
Cestitam redom, dobre i teske
Ja nisam zavod, da dizem biste
Ja pisem pesme, uz sitne greske.

Od pedeset osme, doticni liste,
Zbog vas sam spreman na razne radnje,
Al' ja vas ne krivim za iste,
No nudim nastavak saradnje.

Vise sam puta prosao stivo,
Paju i Patu, i druge patke...
Da bolje objasnim svoj nivo,
Iznosim sledece podatke:

Povratak s Marsa, prilicno davno,
(razbijen ceski kristalni luster),
Tad je Flas Gordon priznao javno
Da je spram mene obican suster.

Pa Mama: "Rucaj!" Pa Tata: "Klopaj!"
Hrabri je mornar jedina mera...
O, bas sam hteo da budem Popaj,
Al' sam sve vise bivao Pera.

I Dzoni Hazard, u niskom letu,
(sa mojim drugom, Malesev Pantom),
Onda, Rip Kirbi, u pubertetu,
I, neko vreme, uspesan Fantom.

To je ta prica, naravno kratka,
Svasta sam bio, a sta sam sada?
Sad malo licim na Baju Patka
Al' najvise sam Crna Brada.

To je ta pesma, sasavi liste,
Poenta sledi, u dva-tri retka:
Eh, da vas nema i da niste,
Gde bi mi bili sledeceg petka?

Ljudi su cudni i raznorazni,
Svasta je ispod bozijeg plasta...
Mnogi prozive kao po kazni:
Nemaju pojma sta je to masta.


Studentima
(Novi Sad, 28.11.1996.)

To vise nije stvar Pacijenata,
prerusenih u stranacke lidere
Dosta histericnih, klimaktericnih
sami su stekli duhovne midere.

To vise nije pitanje Gadosti,
Profita, Prevare i Mutne Vode...
Ne, Deco... To su kradljivci mladosti.
Za Vas je to vec problem Slobode...

Svakom svoj tropar i svoji gresi
Dosta se brukala ova nacija
Krajnji je cas da se Srbiji desi
i jedna cestita generacija

Bez prava da se uplicem, ali sa punim pravom da verujem u Vas
kao sto ne verujem ni u kog drugog
Djordje Balasevic, 28.11.1996.


Ja necu da kazem

Jednog ce dana
Stvari postati, ako ne kristalno
Ono bar porculanski jasne,
Citajuci moje pesme
Slepi ce poceti da veruju
U ljubav na prvi pogled,
Naglo cete poceti
Nazivati mojim imenom
Ulice, skole
I prigradska naselja,
Ali nemojte me pogresno shvatiti.
Jer, ja necu da kazem
Kako sam veliki pesnik,
To cete vi jednom reci,
Oni koje me ne uspeju shvatiti
Skakace coporativno s mostova,
sto ce dovesti
Do totalnog zakrcenja
Recnog saobracaja,
Al', nema veze,
Mornari ce onda citati
Moje pesme,
I bice im lepo,
Mozda sam preterano skroman,
Ali ja stvarno necu da kazem
kako sam veliki pesnik,
To cete vi jednom reci,
Moje slike postace
Osnovni sadrzaj
Svake postene zenske tasne,
Pisace o meni
Jednocinke, dvocinke, trocinke
I sve ostale "cinke",
Samo ne palacinke,
Svi znaci horoskopa
Bice zamenjeni
Jednim velikim, mojim, znakom,
Lagacete deci,
Kako smo bili najbolji drugovi,
I necu dalje da tupim,
Sad vam je vec sigurno jasno,
Da ja necu da kazem
Kako sam veliki pesnik,
To cete vi jednom reci.

Djordje Balasevic III-a
"Gimnazijalac", 26. II 1972. br. 20


Poljubicu te na trecem sastanku

Na prvom sastanku
foliracu te na sve moguce nacine
koji su u skladu mog puberteta
kome mandat polako istice,
pricacu ti kako sam trinaesto dete
u siromasnoj porodici,
kako od trece godine
radim u rudniku
i kako triput dnevno
pre svakog obroka
pomisljam na samoubistvo
pricacu ti kojesta
al' te necu poljubiti.

Na drugom sastanku
cutacu sve vreme
pusticu malo tebe da pricas.
a ja cu kobajagi
sve to slusati
i necu te poljubiti.

Za treci sastanak
obuci cu belu kosulju
sa tamno plavom kravatom
a preko toga crni pulover
sa rol-kragnom, da me izleci kompleksa,
i necu te pipnuti celo vece
a kad vec pocnes da sumnjas
u moju seksualnu opredeljenost
i kad se popnes na trecu stepenicu
poljubicu te sto neznije mogu
na opstu radost gledalaca.


Ne pratite me na violini kada pevam

Kad pevam,
pratite me na biciklu
ili, ako mislite da je tako bolje,
pratite me na zeleznicku stanicu,
ali ne na violini,
odrazava se to negativno
na moje genitalije,
i ukratko,
nervira me grozno,
i zato,
kad pevam
pratite me po nalogu interpola,
ili, ako to vise odgovara
vasoj fizickoj konstituciji,
pratite me na odstojanju,
ali imajte u vidu
gore navedene razloge,
i nemojte me pratiti
na violini.


Par reci o nasoj ljubavi

Ja sam pretezno tezio ka seksu,
Ti si volela ukrstene reci,
U redu, priznajem,
Mozda se nismo voleli
Bas kao golub i golubica,
Ali smo se voleli
Kao neke druge zivotinje,
I bilo nam je lepo.

Ja sam pretezno tezio ka seksu,
Ti si volela ukrstene reci,
Tvoja mama je zbog mene
Dobijala lupanje srca
I zbog nje sam konacno uspeo da shvatim
Sve one silne viceve o tastama.

Tek,
Ja sam pretezno tezio ka seksu,
Ti si volela ukrstene reci,
Eto, to radimo i danas,
Ali ne vise u duetu.


Kad bi ti bila neka sestra

Kad bi ti bila medicinska sestra,
ja bih onda bio doktor Finli,
pa bismo zajedno pelcovali drustvo
protiv velikih, malih
i grckih boginja
i zajedno bi dezurali
u dugim nocima
za vreme strajkova pacijenata
i onda bi se u nedostatku istih
morali medjusobno pregledati
i uvek bi nailazili
na isto stanje srca
i dolazili do istih dijagnoza.

Kad bi ti bila casna sestra
ja bih bio Papa Pavle sedmi
pa bi onda
vadeci se na nekog Svetog Augustuna
il' na neku drugu
crkvenu mustru
zajedno palili svece
za vreme nestanka struje
pa bi se onda medjusobno
ispovedili i pricescivali
i sve tako.

Da si ti moja sestra
to bi mozda bilo simpaticno
al' ne bi bilo romanticno
i ne bi valjalo


Da ti imas telefon

Da ti imas telefon, ja bih bio slusalica,
I onda bi me dizala i spustala...
I dizala i spustala...
Pa bi saputala u mene s vremena na vreme...
I brisala me krpom uoci Male Gospojine,
Kada vam dolaze gosti...

Da ti imas telefon, bio bih ja i imenik,
I to, u inat, bas bez broja koji trazis,
I onda bi me prevrtala i listala...
I prevrtala i listala,
I dugo bih bio u tvojim rukama...
A to trenutno nisam u stanju...

Da ti imas telefon, ja bih bio onaj automat za tacno vreme,
"Vec toliko sati, toliko minuta, i toliko sekundi te volim..."
Oh! Kakav drazestan automat, govorila bi ti sapucuci u slusalicu,
A sve sam to ja...
I slusalica i automat...


Sta se desava kad posle probe hora
sam sedim na klupi ispod velike slike Svetozara Markovica

Ne,
Nisu to poruke sa dalekih zvezda,
To ja zracim,
To ja emitujem reci:
"Zbogom njene zelene oci",
I mislim:
Kad bi ona bila pahuljica,
Ja bih sigurno bio januar
I ne bi nas mogli zamisliti
Jedno bez drugoga.
"Zbogom njene zelene oci",
Kako je to nelogicno,
Mislim ja,
Sto "Tosku" nije napisao Toskanini,
Sukobljavaju se u mojoj glavi
Svi oni bezrazlozno, beznadezno zavadjeni,
I mislim
Kako je ostrouman bio onaj majstor
Sto je izmislio klikere,
Sta bi inace radili klinci
Pod mojim prozorom
Citavo popodne.
I tako, sarene se moje misli,
Nesredjene, razbacane, ispreturane,
"Zbogom njene zelene oci",
Zasto me uvek mame mojih devojaka
Vole vise nego sto me moje devojke vole
Pitam se ja
Dok neki insekt u vidu muve
Uporno kruzi oko poslednje sijalice koja
svetli;
I nesto tise od tisine
Kroz vasionu bezglasno sumi
Al' ja sam miran,
Jer znam;
Nisu to poruke sa dalekih zveda
To ja zracim,
To ja emitujem reci:
"Zbogom njene zelene oci".

Desiderata

Kročite smireno kroz buku i strku i ne poželite mir koji donosi vječna tišina. Trudite se,ali bez potčinjavanja,da budete u dobrim odnosima sa svim ljudima. Govorite svoju istinu tiho i jasno i slušajte što vam drugi govore,jer čak i dosadni i neuki imaju svoju priču. Izbjegavajte glasne i agresivne osobe- one uznemiruju dušu ! Uspoređujući sebe sa drugima možete postati sujetni i ogorčeni,jer će uvijek biti gorih i boljih od vas. Uživajte u svojim dostignućima,kao i u svojim planovima. Vodite računa o svom zvanju,ma koliko skromno bilo,jer to je nešto što stvarno posjedujete u ovom nemirnom i promjenjivom vremenu. Budite svoji! Posebno ne iskazujte lažnu naklonost,niti budite cinični u ljubavi. Unatoč svim prevarama i razočarenjima ljubav uvijek ispočetka niče, poput trave.Brižljivo postupajte sa iskustvom koje vam donose godine i dostojanstveno im predajte mladost. Razvijajte snagu duha da vas zaštiti od iznenadnih nedaća. Ne budite sebe sumnjama i negativnim razmišljanjima.Previše je strahova rođeno u samoći i premorenosti životom. Ispod zdrave discipline budite nježni prema sebi. Vi ste dijete svemira i jednako kao i stabla i zvijezde i vi imate pravo biti ovdje. I bez obzira da li je to vama jasno ili ne, svemir se razvija točno onako kako treba. Zato, budite u miru Božjem,ma što za vas on bio,i ma kakvi bili vaši zadaci u ovoj ludnici,sačuvajte mir u svojoj duši. Sa svim svojim prevarama , svojom istrošenošću i promašenim snovima;ovo je još uvijek predivan svijet. Čuvajte sebe, uložite sve što imate i jeste i budite sretni !

Pronadeno u crkvi Svetog Pavla u Baltimoreu 1692.g.

ona noć

Bježimo od kiše u nepoznatom smjeru,
a odjednom idemo na zajedničku premijeru.

I odjednom plešemo na kiši bosi,
a strast svemu prkosi.

Stišćući se uz tebe, osluškujem note koje putuju kroz noć
i pitam se kako si samo znao da ovdije želim doć.

Veseli dječiji vrtuljak mirno spa, a rapsodija proljetnih boja
je ta koja mu jedino prkositi zna.

Ovaj koncert samo za nas, na osami plaže te,
i ovom ritmu saksafona dopuštam da odvede me.

Odavno ispjevane pjesme opet nude razloga za ples...
-osobno-

Nekako s proljeca

Nekako s proljeca uvijek meni doluta
Neka ceznja tama, tiha mudrost davna
Spustam ja stare kofere na perone sudbine
To je miris zrelih godina
Moj kaput bas je tezak, najdraza

Nekako s proljeca ja se sjetim starih drugova
Probude se u meni svi derneci pijani
Tad nosim stare cipele, one znaju moje ulice
To je boja crna ponocna
Moji koraci bas su teski, najdraza


I opet taj osjecaj samoce
Kad nece nikog mene krene i hoce
I opet mrakom svoje pjesme bojim
Pijan od zelje za usnama tvojim



Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeca
Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeca


Nekako s proljeca sjeti mene nepravda
Na pobjede poraze i sve lazne obzire
Napravim racun prastanja, popijem pusta mastanja
To je ukus lijepog kajanja
Moji kapci bas su teski, najdraza

Nekako s proljeca noc mi oci otvara
Nemam san da uhvatim, nema dana da ne izludim
A hocu da te vodim ja tragom sunca, jugom maslina
To je dodir tvojih bedara
Moja dusa bas te voli, najdraza


Sav sam tih od ludila
Bez tebe s proljeca


Napisi jednu ljubavnu

Jutro je sumorno bilo
sinoc je otisla Ana
Promijenila je lice
i svoja osjecanja

Sinoc je bilo tako
kraj je dosao svemu
a jutros me ljudi zovu
traze mi novu temu

Napisi jednu ljubavnu
nek' nesto novo bude
samo nek' nema suza
na to smo navikli ljude

I pisem pjesmu ljubavnu
al' suza mora biti
Kako da pjevam o ljubavi
kad tugu ne mogu skriti?

Samo je kazala tiho:
Od nocas nisam tvoja
I dlan je leden bio
i osmijeha nije bilo

Ja nisam kazao nista
samo zatvorih oci
Ana je otisla sinoc
i ljubav pade u noci

Sad traze jednu ljubavnu
nek' nesto novo bude
samo nek' nema suza
na to smo navikli ljude

I pjevam pjesmu ljubavnu
al' suza mora biti
Kako da pjevam o ljubavi
kad tugu ne mogu skriti?


Ponekad se osjecam "prikraceno" sto ne znam neke "fensi" pjesme iz knjiga.. Zato vadim ove.. koje su podjednako lijepe.. barem meni..

Toliko toga mogu ti dati
A tako malo vremena ima
Moje rijeèi samo su sati
A godine fraze u obliku dima

Toliko toga mogu ti dati
Al ova malenkost moja snažno me guši
Jer sama sam mala spram sitnih stvari
Što poèivaju tiho na mojoj duši

Toliko toga mogu ti dati
Vrijeme je ono što u tom me prijeèi
Jer vjeènost je sve što mogu imati
Al ona je premalo za moje rijeèi

Toliko toga mogu ti dati
I sve to jednom želim da ti dam
San je stvarnost što od nedavno me prati
Jer sve što žeim u tebi dobivam!!


..ljudi jedan veliki BOK svima ovdje.. znanima i neznanima...
forum super izgleda, i vidim da je jako jako živo
ovo je jedna pjesmica koja mi je jako posebna, i uvijek ju imam sa sobom.. pa sam htio da je i vi vidite..
puno pozdrava svima, a za ove remorkere koje ja znam, pa di ste vi, vec se jako dugo nismo vidli.. falite mi..

pozdrav leki...i bolje bi bilo pitati...pa di si ti to ... nema te i nema ali ajd dobro sad si tu i oprosteno ti je izostajanje

Jesen stize dunjo moja,

Ne mirise vise cvece,

Zumbul, lale, ljubicice.

A i ti me izneveri,

Sudbo kleta, otisla si,

Slavuj cuti, lisce zuti,

Jesen stize, tugo moja,

Ne mirisu jorgovani,

Ljubicice i jasmini.

S' cvetnih grana, cvece pade,

S'njima ode moja mladost,

Moja ljubav, moje nade.

Ti mi ode, leto prodje,

Nesta cveca, tebe nema,

Slavuj cuti, lisce zuti.

Da li znas kol'ko patim

Kad' se setim jorgovana,

Ljubicica i jasmina.